Osecaj poslednjeg i prvog dana skole u istom momentu, da li je moguce? Definitivno jeste! Poslednji dani u skoli, nema vise ustaljenog rasporeda, svi su vise zainteresovani za ono sto ce se desiti posle nego za ono sto se trenutno desava. Prave se planovi za letovanje. Iako smo jedva cekali seta je prisutna. Jer svaki dan smo dolazili, odradjivali ustaljeni broj casova, imali ritam. Na samom kraju to se izgubilo. Neki su odustali i od dolazenja jer su ocene zakljucene. Neki casovi su zavrseni pa su se pojavili veeliki odmori. Jos jedno poglavnje u zivotu je zatvoreno.
Prvi dan u skoli pogotovo ako se prelazi iz jedne u drugu, uzbudjenje, nervoza, radoznalost, tuga za starim. Pokusavamo da se naviknemo na novo. Iako je sve u svemu opet skola, zgrada na kalup, ucionica mozda druge boje ali kreda je jos uvek bela, sve nam se cini drugacije. Upoznajemo nove ljude ali nam neki nedostaju. Nova misljenja su prisutna ali zeleli bi da cujemo i ona stara. Polako hvatamo ritam ali prvi dani su teski. Ono sto pomaze jeste ostati u kontaktu.
(sve ovo ponovo se vratilo jer se jedan forum zatvorio, ljudi su ponovo postali pojedinci rastrkani po celom svetu, tumarajuci po netu ne bi li se pronasli i nastavili "druzenje" koje je niklo iz zajednicih interesovanja)
Nessun commento:
Posta un commento